 |
|
|
|
|
|
|
|
 |
|
||||||
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
||||||
|
|
|
|
|
|
|
|
Uvod
Računovodstvo banke je jedna od najvažnijih funkcija za njeno efikasno poslovanje. Dobro organizovano računovodstvo značajno će povećati efikasnost poslovanja banke koje će se ogledati u brzini obrade izvoda plaćana i naplate komitentima , svih vrsta plaćanja, davanja brzih i tačnih informacija poslovodstvu banke, NB, i ostalim korisnicima. Lako i brzo dobijanje svih izveštaja iz glavne knjige banke, dnevnih, dekadnih, mesečnih i godišnjih, doprinosi povećanju efikasnosti.Projektom je predvidjeno da se podaci u računuvodstvu banke prikupljaju i generišu iz drugih odeljenja, da se unos smanji samo na neophodne interne naloge i promene nastale u samom računuvodstvu. Princip podatak unet samo jednom na mestu nastanka podatka a dostupan svima ovde se dosledno primenjuje.
Vodjenje ulazno izlaznih dokumenata-faktura i dopisa vrši se takodje automatski. Svaki ulazni ili izlazni dokument- faktura ili dopis unosi se putem računara sa svim neophodnim elementima prepoznavanja o vrsti dokumenta, datumu, komitentu itd. Kod banci koje žele interpretaciju projekta u punom grafičkom okruženju postoji mogućnost skeniranja ulazno/izlazne dokumentacije a na osnovu unetih ključeva (datum dokumenta, broj dokumenta-fakture, komitent itd) mogu se vršiti brza pretraživanja skeniranih dokumenata Skenirane dokumente nije potrebno čuvati kao originalnu dokumentaciju već se mogu arhivirati. Postoji veza vodjenja ulazno izlaznih faktura sa instrumentima plaćanja na osnovu koje se može pratiti kompletna analitika priliva i odliva sredstava sa žiro računa o plaćenim fakturama i fakturama koje treba platiti. Analitika ulazno izlaznih dokumenata vodi se po odeljenjima a po potrebi i zaduženim radnicima koji su odobrili fakture.
Podaci izvoda žiro računa banke preuzimaju se putem elektronskog ili magnetnog medija (file transfera, traka, disketa) dnevno, trenutno iz platnog prometa banke. Preuzeti podaci automatski se pune u bazu, nakon čega se vrši usmeravanje podataka na konta i odeljenja banke, u službi računovodstva. Odštampane liste unetih podataka dnevnog izvoda dostavljaju se odeljenjima banke gde se vrši ostala dopuna podataka (povezivanje sa partijama). Nalozi za plaćanje izvršavaju se putem elekrtonskih medija. Postoji set izveštaja o nalozima za koje jeste i nije izvršeno plaćanje sortiran prema datumima dospeća, komitentima, iznosima, odeljenjima, prioritetima faktura itd.
Podaci za glavnu knjigu banke dobijaju se isključivo generisanjem promena knjiženja analitike.
Podaci za glavnu knjigu banke Tipa C (banka koja u svom sastavu ima više filijala i poslovnih jedinica) dobijaju se generisanjem dnevnih analitika koje se objedinjavanju iz filijala, odnosno poslovnih jedinica.
Podaci za glavnu knjigu su izvedena kategorija podataka i ne unose se posebno. Podaci se čuvaju na nivou filijale, glavne knjige, datuma knjiženja, dnevnika, konta i odeljenja. Iz tako generisanih podataka mogu se dobiti izveštaji za banku, filijalu ili poslovnu jedinicu.
Iz glavne knjige mogu se dobiti dnevni, dekadni, mesečni i godišnji izveštaji:
Stanje računa glavne knjige, Stanje računa po filijalama (poslovnim jedinicama), Stanje po računima internih odnosa, Kartica računa glane knjige, Izveštaj o prihodima i rashodima, KNJBIFO, traka za Narodnu banku za KNJBIFO, Zaključni list , Bilans stanja, Bilans uspeha, Bilans prihoda i rashoda, Dnevni promet po odeljenjima i računima, Promet po računima, Obračunate obavezne rezerve (dnevni,dekadni,mesečni), Izveštaj o dinarskim plasmanima banke, Stanje sintetičkih računa po filijalama (poslovnim jedinicama), Reklasifikovani bilans banke, i čitav set ostalih izveštaja koji se dobijaju iz podataka glavne knjige.
Obrada podataka i kontrola knjiženja vodi se u službi računovodstva. Na početku kalendarske godine inicijalno se otvara kalendar knjiženja za sve radne dane u godini sa prvim dnevnikom. Nakon završenog unosa podataka u službama banke odgovorni radnik vrši blokiranje datuma za koji se vršio unos podataka i daje nalog AOP-u za knjiženje podataka. Unos, izmena i brisanje podataka za blokirani datum više nije moguć, a eventualne ispravke mogu se vršiti pod istim datumom u sledećem dnevniku koji odobrava i otvara služba računovodstva. Na ovaj način vrši se čvrsta kontrola unetih i obradjenih podataka. Služba računovodstva izdaje naloge za izradom dekadnih i mesečnih izveštaja koji se dostavljaju poslovodstvu banke i NB.
Obrada internog naloga
Sva knjiženja koja nastanu u službi računovodstva vrše se putem opšteg dinarskog naloga. To su knjiženja prenosa izmedju službi, knjiženja internih naloga izmedju filijala i centrale (za banke tipa C), knjiženja potraživanja dobavljača (struja, voda, telefon i ostalo), prenos troškova na pojedine organizacione jedinice banke, knjiženje troškova i dnevnica na radnike banke, knjiženje bonova za benzin na zadužene radnike za vozila. Vrši se prenos podataka iz Podsistema obračuna i zarada naloga za doprinose i uplate zarada.
Obrada matičnih podataka
U računovodstvu vode se registri matičnih podataka koji se koriste u svim odeljenjima banke. Najvažniji registar neophodan za poslovanje banke je Kontni plan. Kontni plan održava zaduženi referent na jednom mestu a dostupan je svim radnicima koji vrše knjiženje podataka. Važni elementi kontnog plana pored konta i naziva konta su strana knjiženja, vrsta konta (dinarsko ili devizno konto), oznaka konta (sintetičko ili analitičko), super kontrola na kontu itd. Svi ovi elementi na kontnom planu ugradjeni su u programe za knjiženje podataka kao kontrolne funkcije koje smanjuju greške kod obrade podataka.
Pored kontnog plana u računovodstvu se vode i registri odeljenje, poslova, radnika, partija itd.
Za banke tipa C (banke sa više filijala, poslovnih jedinica) razmena registara vrši se automaski na računare filijala.
Upiti i izveštaji iz stanja
Projektom je obuhvaćen čitav set ekrana za trenutne upite sa stanjima poslednjeg knjiženja preko kojih se mogu dobiti trenutne i brze informacije neophodne poslovodstvu banke, šefovima sektora, odeljenja, službi:
Prikaz i izveštaj stanja za konto po odeljenjima, Prikaz i izveštaj stanja za konto po valutama, Prikaz i izveštaj stanja po kontu,valuti i komitentu., Prikaz i izveštaj stanja po kontu i poslu, Prikaz i izveštaj stanja po kontu poslu i poslovnom odnosu, Prikaz i izveštaj stanja po komitentu i svim kontima, Prikaz stanja po poslu i svim kontima itd.
Pored ovih upita uradjen je set izveštaja neophodnih poslovodstvu banke i direktorima filijala neophodnih za uspešne pregovore sa komitentima banke: Lična karta komitenta (dat je kompletan pregled poslovanja komitenta banke po svim računima dugovanja i potraživanja u dinarima, a za račune u devizama preračunate iznose u USD), Stanje akcionarskog kapitala komitenta, Prosečno stanje deponenta-komitenta (mesečno, tromesečno itd.), ostali izveštaji.
Nakon obrade podataka u platnom prometu banke za kraj kalendarske godinu (10-jan-YY) računovodstvo daje nalog za inicijalno zatvaranje i otvaranje poslovnih knjiga. Prvo se moraju uraditi svi obračuni za kalendarsku godinu (kamate, naknade, kursne pazlike, provizije itd) i izvršiti knjiženje nastalih promena.
Administratori baze podataka otvaraju usere za paralelan rad stare i nove godine. Puštaju se programi za inicijalno zatvaranje stanja na partijama i inicijalno analitičko otvaranje partija sa prenetim stanjem iz prethodne godine.
Nakon inicijalnog otvaranja godine postojeći useri (radnika banke) počinju da rade sa podacima iz nove godine. Za uskladjivanje rezultata i knjiženja u prethodnoj godini svakom odeljenju daju se ovlašćenja (useri) za rad u prethodnoj godini. Za svaki dnevnik iz prethodne godine vrši se automatsko zatvaranje i otvaranje unetih podataka na partijama koje su tada radile.